Prije 40 godina proizvedena posljednja njemačka ‘buba’

Iz fabrike na obali Severnog mora pre četrdeset godina je izašla poslednja nemačka VW buba. Ali kult izvornog “narodnog automobila” traje i dalje.

Gotovo svaka zemlja na svetu ima svoj nadimak za taj auto, a većina je varijacija na temu bube. Niko je ne zove službenim nazivom, Volkswagen Type 1.

I decenijama nakon što je automobil prestao da se prozvodi, “buba” je u svim svojim varijantama zadržala kultni status. Nakon Drugog svetskog rata Volkswagen je pretvorila u svetski brend.

“Buba” niti je bila brza, niti ekonomična, a naročito ne udobna. Ali je vozilo čudnog oblika, uprkos svim manama, donelo svetski uspeh.

Poslednja nemačka buba sišla je proizvodne trake u fabrici u Emdenu, na severoistoku Nemačke pre 40 godina. Radnici su je tog 19. januara 1978. ispratili suzama.

KAKO JE SVE POČELO

Sve je počelo 1933. nacrtom Ferdinanda Poršea kojim je odgovorio na poziv Adolfa Hitlera da proizvede jeftini “narodni automobil” ili volswagen, namenjen svim slojevima društva.

Auto loptastog oblika u nacističkoj terminologiji nazvan KdF (Snaga kroz radost) krenuo je u proizvodnju 1939.

Početak Drugog svetskog rata, međutim, značio je da će prvi KdF-ovi završiti u rukama nemačkih vojnika na ratištima u severnoj Africi i u Rusiji.

“Obični” Nemci trebali su da čekaju do 1947. da kupe prve modele. Podstaknut posleratnim nemačkim ekonomskim čudom, Volkswagen je već 1955. proizveo milioniti primerak.

Buba “made in Germany” ostvarila je veliki uspeh i u SAD. S nemačkih proizvodnih traka silazilo je vozilo za vozilom.

Godine 1964. VW je izgradio novu fabriku u Emdenu, na granici s Holandijom.

Zidar Vili Kurovski, kojem su danas 83 godine, radio je prvo na gradilištu, a kasnije, nakon prekvalifikacije, i kao zavarivač u samoj fabrici.

“Prvo su nas obučili u Volfsburgu, a zatim vratili u Emden”, kaže Kurovski.

U početku se u fabrici sklapalo samo deset automobila dnevno, a delovi su stizali iz Volfsburga, sedišta kompanije.

“Neke hale još nisu bile pod krovom, pa smo se u pauzama grejali uz vatru. Ali timski duh je bio izuzetan, a mnoga prijateljstva traju još i danas”, rekao je Kurovski.

PRVI GLOBALNI AUTOMOBIL U ISTORIJI

Analitičar u auto-moto institutu u Geislingenu Vili Diez objašnjava da je “buba” pretvorila VW u globalnu kompaniju, ali ju je zamalo i uništila početkom 70-ih godina.

“U Volkswagenu su verovali da će uspeh ‘bube’ trajati večno. Ali tržište se promenilo i ‘buba’ je odjednom izgledala izvan vremena i tehnički zastarela. Da VW u to doba nije pogodio s golfom verovatno bi propao”, kaže Diez.

On dodaje da ni pre niti posle nije bilo automobila koji je na međunarodnom tržištu bilo toliko važan kao “buba”, rekao je Diez naglašavajući da je auto imao vrtoglavi uspeh u Evropi, Severnoj i Latinskoj Americi.

“To je prvi globalni automobil u istoriji”, kaže on.

Poslednja originalna VW buba uopšte proizvedena je 2003. godine u Meksiku. Od 1938. ukupno ih je proivedeno 21,5 miliona, od čega više od 16 miliona u Nemačkoj.

Ali mit o kultnom automobilu ne jenjava. Stare “bube” u voznom stanju prodaju se za astronomske iznose. U zavisnosti od toga kako su održavane i koliko su stare, primerci mogu dostići cenu od 30.000 evra.

Izvor: N1