Neizvestan ostanak Fiata u Kragujevcu

Markioneov odlazak i borba za pozicije u vrhu menadžmenta grupe „Fijat Krajsler” odlažu potpisivanje novog ugovora. – Novi direktor kompanije za Evropu Alfredo Leđero stiže u Srbiju

Kragujevac – „Ne mogu ništa da garantujem, ali se nadam i verujem da će Vlada Srbije sklopiti novi ugovor sa ’Fijatom’”, rekao je predsednik Aleksandar Vučić maja 2017, na svečanosti u Kragujevcu povodom početka proizvodnje redizajniranog modela „500-L”.

Naše pitanje ticalo se rokova, budući da ugovor sa „Fijatom”, potpisan septembra 2008, ističe 31. decembra 2018. godine. Predsednik Vučić je na pomenutoj svečanosti izrazio nadu da će do tada biti potpisan novi ugovor sa grupom „Fijat Krajsler”.

Ovaj prekookeanski automobilski gigant nastao je 2014, kada je generalni direktor „Fijata” Serđo Markione obznanio odluku o preuzimanju američke kompanije. „Desila se do sada nezamisliva stvar”, pisali su strani mediji, veličajući Markioneov potez.

Serđa Markionea više nema. Ovaj strateg i vizionar koji je obeležio poslednje dve decenije razvoja automobilske industrije iznenada je preminuo jula ove godine, posle operacije ramena. Umro je samo nekoliko nedelja pošto je pred javnost izašao sa novim petogodišnjim planom grupe „Fijat Krajsler”, kojim je nagovešteno da bi se u Kragujevcu mogao praviti jedan model automobila na hibridni pogon.

„Fijat” nije oročen ugovorom

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević još pre godinu dana rekao je da se u javnosti pogrešno tumači da je ugovor vlade s „Fijatom” o fabrici sklopljen na deset godina.

Kako kaže, reč je o tome da će u tom periodu italijanska kompanija dobijati subvencije države. On je rekao da to nije oročen ugovor o obaveznoj proizvodnji deset godina, već je zajednička kompanija registrovana na neodređen period.

– Vremenski period od deset godina, koji se pominje u javnosti, odnosi se na trajanje povlastica koje je Srbija dala „Fijatu” za pokretanje kragujevačke fabrike – rekao je Kovačević.

„Fijat” je, prema ugovoru, deset godina oslobođen poreza i doprinosa na zarade, poreza na profit, na imovinu, ne mora da plaća lokalne takse i uz garanciju srpske i italijanske vlade može da dobije jeftinije kredite.

– Po isteku tog desetogodišnjeg ugovora o povlasticama naredne godine Vlada Srbije trebalo bi da od „Fijata” traži da ubuduće posluje kao sve kompanije pod komercijalnim uslovima – rekao je Kovačević.

Kragujevačka fabrika, prema njegovim rečima, uvozi 50 odsto materijala i delova za automobile, 30 odsto se kupuje od kooperanata u Srbiji, a samo 20 odsto je dodata vrednost, koja nastaje u kragujevačkoj fabrici. Gotovi automobili, kako je rekao, izvoze se „Fijatovim” fabrikama, pa ih one prodaju, a samo dva odsto je namenjeno kupcima u Srbiji, koja je kragujevačkom „Fijatu” prošle godine na ime subvencija dala 3,8 milijardi dinara.

Inače, subvencije koje Srbija daje „Fijatu” u mnogim zemljama nisu dozvoljene. Za radnike „Fijata” najvažnije je na koliko se produžuje osnovni ugovor, koliko će biti zaposlenih, kao i da li će biti sto odsto radno angažovani. Zaposleni su svakog meseca imali određeni broj neradnih dana, ili plaćenog odsustva, što se negativno odrazilo na njihove zarade. Inače, prosečna plata je 42.500 dinara.

Očekivanja su da novim dogovorom bude obuhvaćen i nov model. Ranije je bilo spekulacija da postoje dva scenarija za uvođenje novog modela.

Novi „b-suv” u Kragujevcu bi se proizvodio paralelno sa postojećim modelom „500-L”, a prema drugom, u nekom trenutku bi ga nasledio novi model, na koji bi se preorijentisala sva proizvodnja.

Razlog za ovaj drugi scenario je to što segment tog tipa automobila, kojima pripada i „500-L”, beleži pad prodaje, premda je kragujevački „fijat” i dalje najprodavaniji u svom segmentu u Evropi. To su već učinile neke kompanije, poput „Forda”, koji je odustao od proizvodnje „b-maxa” u Rumuniji i uveo model „ekosport”, koji je takođe „b-suv”, u tu fabriku. Slično je uradio i „Opel”, koji je odustao od „merive” i prešao na „moku” i „kroslend”.

Kapacitet kragujevačke fabrike je više od 185.000 automobila godišnje. Ukoliko se novi model i „500-L” budu paralelno proizvodili, kapacitet fabrike u Kragujevcu biće potpuno iskorišćen. Kragujevačka fabrika ima kapacitet nešto veći od 185.000 automobila godišnje, a u prošloj godini proizvedeno je 85.000 vozila.

Kragujevčani su vrh prodaje dostigli 2014, kada je prodato više od 116.000 automobila. Grupacija „Fijat Krajsler automobili”, kao i ostale velike automobilske kompanije, ne proizvodi automobile za zalihe, već proizvodni proces usklađuje sa porudžbinama dilerskih kuća, pa broj proizvedenih vozila zavisi od toga i diktira proizvodnju.

Izvor: Politika.rs