Zašto Nijemci nemaju interes za električne automobile?

Ko kupi električni automobil, dobije novac od države. To je pravilo uvedeno u Nemačkoj pre godinu dana. Ali ono nije donelo željeni rezultat? Zašto to funkcioniše u Norveškoj ili Kini, a u Nemačkoj ne?

Savezna vlada je uvođenjem takozvanog bonusa za okolinu želela da podstakne i kupovinu električnih automobila. Tako je trebalo da bude ostvaren cilj da do 2020. na nemačkim putevima bude milion električnih automobila. Ali, čini se da će to ostati pusta želja. Od 45 miliona putničkih automobila u Nemačkoj u januaru ove godine, dve trećine je vozilo na benzin, nešto manje od trećine na dizel. Samo 165.000 su hibridni automobili (na benzinski i električni pogon), a samo 34.000 čisti električni automobili.

Razlog je sigurno to što, uprkos bonusu koji nudi država, ima niz argumenata protiv elektro-automobila. Prvo, E-auto je puno skuplji nego običan. Tu razliku državni podsticaj samo malo smanjuje. Osim toga, mnoge plaši mala udaljenost koju može preći električni automobil. I još uvek je premalo punionica, iako su gotovo svi nemački proizvođači automobila najavili da će duž nemačkih autoputeva izgraditi oko 400 brzih punionica.

Savezna vlada je stavila na raspolaganje 600 miliona evra za podsticajna sredstva. Do januara 2017. je podneto 11.652 zahteva za elektro-automobile i 8.972 za hibridne. Tako je na raspolaganju još uvek 560 miliona evra, a to su sredstva koja se mogu zatražiti do 30. juna 2019. godine. Kada je pre nekoliko godina uvedena premija za kupovinu novih automobila, uz uslov da se stari otpremi u staro gvožđe, svake nedelje je u Nemačkoj podnošeno prosečno 40.000 zahteva. Ko vozi električni automobil, dobija i druge privilegije. Primera radi, u prvih pet godina ne plaća se porez na motorna vozila. Osim toga, opštine mogu da odluče da električni automobili smeju da voze trakama rezervisanim za gradske autobuse, da mogu besplatno parkirati, itd.

Norveška ima najviše elektro-automobila po glavi stanovnika. Od oko 2,5 miliona automobila u toj zemlji 110.000 ih je na električni pogon, što je više od 4 posto. U Nemačkoj je 0,07 posto E-automobila. Od novih automobila registrovanih prošle godine u Norveškoj trećina je bila na električni pogon.Zašto u Norveškoj uspeva ono što u Nemačkoj ne uspeva? U Norveškoj je jednostavno povoljnije voziti elektro-automobil. Obični automobili su u Norveškoj skuplji nego u Nemačkoj između 50 i 100 posto. Ali, na električne automobile se ne plaća PDV od 25 posto ni carina ni taksa za izduvne gasove. Tako je recimo VW E-Golf u Norveškoj najjeftiniji od svih modela Golfa. I to nije sve.

Za električne automobile se ne plaća ni registracija koja u Norveškoj za obične automobile može da bude i više hiljada evra. Osim toga, u brojnim norveškim gradovima električni automobili mogu da se besplatno parkiraju, koriste trake za autobuse, besplatno koriste autoputeve i trajekte. I porez na motorna vozila je niži nego za obične automobile. A brzo se povećava i broj punionica. Već sada ih ima oko 7.500, a do 2020. godine bi trebalo da ih bude 25.000. I punjenje baterija je besplatno.

I u Kini se kupuje sve više električnih automobila. Samo 2016. ih je prodato gotovo 400.000. I Kina ima premiju za kupovinu elektro-automobila, u gradovima kao što su Peking ili Šangaj korisnici brže dobiju licencu za automobile.

“Značajno brže se gradi i mreža punionica, a i javne ustanove često koriste električne automobile”, kaže Jost Wübbeke iz instituta Mercator Institute for China Studies (MERICS).

Ipak, subvencije su ove godine smanjene, a 2020. će biti potpuno ukinute.Ali Kina namerava da obaveže proizvođače automobila da od 2018. 8 posto njihovih prodatih novih automobila moraju biti električni, a 2020. već 12 posto.

Stefan Bratzel, šef instituta Center of Automotive Management (CAM), smatra da bi trebalo više investirati u izgradnju punionica. Do 2020. je vlada planirala da investira 300 miliona evra, ministar saobraćaja Alexander Dobrindt računa da će ih biti napravljeno 15.000.

To izgleda puno. Ali, procenjuje se da je potrebno 70.000 običnih punionica i 7.100 brzih punionica. A trenutno ih je u Nemačkoj 6.500 običnih i 230 brzih. Problem su i različiti standardi. Da bi se punili auto-bateriju u svim delovima Berlina, potrebno je najmanje pet kartica za različite ponuđače. Stručnjaci kritikuju i nedoslednost politike.

“Šizofreno je da se paralelno s elektroautomobilima snažno od poreza subvencioniše i dizel-gorivo”, kaže Ferdinand Dudenhöffer, profesor na Univerzitetu Duisburg-Essen. Stručnjaci ipak veruju da će cena elektro-automobila i u Nemačkoj pasti, posebno cena baterija koje su najveći problem električnih automobila. Onda će i nemačke puteve osvojiti električni automobili.

Izvor: autoblog.rs